Физика у кући: Огледало

Огледало је ствар коју свако од нас има у кући. Од оних малих, која нам се вуку по торбицама до оних вееееликих што заузимају и целе зидове по некад. Човек се просечно у току дана погледа у огледало најмање пет пута.
Огледала су у ранијим временима представљала ствар престижа. Прављена су од углачаног сребра или других племенитих метала, тако да су била доступна само имућнима, док је обичан народ за дивљење својој лепоти користио обично ведро са водом или глатку површину баре или било које стајаће воде. Касније су огледала почела да се праве од стакла које је са једне стране превучено неким племенитим металом. Та огледала су далеко постојанија, јер је површина метала на којој се огледамо заштићена од корозије.
Чињеница је да су огледала свуда око нас. Осврните се око себе! Барице, прозори, витрине, излози... све су то огледала. Препоручујем, ако неко воли хороре, да погледа филм "Огледала". Језив је... ;)
Познато је сујеверје да разбијање огледала доноси несрећу. Ово сујеверје вероватно потиче од веровања да део душе човека који се огледа остаје у огледалу, па се приликом разбијања разбије и тај део душе. Други разлог настанка оваквог сујеверја је крајње практичан: стаклена огледала су некада била веома скупа па је сујеверје било најбољи начин да се она заштите од ломљења.
Још једно сујеверје о огледалима сам чула од своје баке, а то је да се не треба ноћу гледати у огледало јер се брже стари. Његово порекло још увек нисам успела да разјасним.
Постоји и веровање да вампири немају одраз, што ми је још теже да разјасним, а зашто - видећете касније.

Огледало "ради" тако што се зраци светлости одбијају о површину метала. Ту, поред одбијања долази и до преламања светлости приликом проласка кроз стакло, али је то преламање слабо изражено и обично га не примећујемо. Ако неко баш жели да види и то преламање, нека на површину огледала стави прст. Са стране и са мале удаљености може да се види да је прст у одразу мало размазан по ивицама, или да се види дупло.

Познато је да се светлост простире праволинијски. Због тога је и могуће користити чуло вида, јер да није тако, видели бисмо размазане или искривљене ствари и појаве. Ово својство светлости - да се простире праволинијски је директно заслужно за виђење нашег лика у огледалу.

Поред својства праволинијског простирања, светлост се при проласку из средине са једном густином у средину са другом прелама. Преламање се још назива и рефракција. Ако светлост прелази из ређе у гушћу средину, онда се угао преламања смањује и обратно.
Преламање светлости је квантитативно описано законом преламања:

Код одбијања светлости ради се о истим угловима и о истим индексима преламања, пошто се светлост враћа у средину из које је и дошла.

Светлост се састоји од ситних честица које се називају фотони. Свакој честици је придружен талас. Фотони су у исто време и таласи и честице и у томе се састоји објашњење дуалне природе светлости. Сваки фотон има одређену енергију и од те енергије зависи боја. Најмању енергију има црвена боја, а највећу љубичаста. То значи исто што и да црвена боја има најмању фреквенцију (или највећу таласну дужину), а љубичаста боја има највећу фреквенцију (најмању таласну дужину).
Е, сад, како се светлост, или зашто се светлост одбија од глатких површина?
Замислимо на тренутак да су фотони билијарске кугле, а мартинела површина огледала. Како кугла удари о мартинелу - тако се и одбије - управо под истим углом. Само што су у микросвету мартинеле заправо честице на површини метала. Те честице су повезане у кристалну решетку и када фотон удари у површину те решетке, он се одбије од ње попут билијарске кугле.
И за крај једна слика од мене ради бољег објашњења одбијања светлости у огледалу и виђења наше витке фигуре у њему:
Зелено је зрак који иде ка огледалу , а црвено је одбијени зрак. Црвени чича глиша представља наш одраз који видимо у огледалу и он је (замислите само!) имагинаран. Имагинаран значи да се налази са друге стране огледала у односу на нас. ;)
А што се вампира тиче, ако можемо да их видимо овако, нема разлога да буду без одраза, јер се и од њих светлост одбија. Али, ако су плод уобразиље, тј. налазе се у нашој глави, онда светлост нема од чега да се одбије, па ни огледало нема шта да рефлектује. ;)