Do sada je već bilo reči o ravnim ogledalima.
Sferna ogledala su poseban slučaj zakrivljenih ogledala i sa njima se učenici prvi put sreću u osmom razredu osnovne škole u okviru oblasti optika.
Sferna ogledala su posebna po tome što je kod njih, površina o koju se odbija svetlost, deo sfere.
Sfera je površ čije su sve tačke jednako udaljene od centra.
Na primer, površina lopte je sfera.
Da bismo bolje objasnili kako to izgleda ispupčeno (konveksno) i udubljeno (konkavno) ogledalo, uzmimo za primer predmet koji svi imamo u kući - kutlača. Ako je lepo uglačana, spoljašnja površina kutlače predstavlja konveksno, a unutrašnja površina kutlače (ona u koju ide supa) predstavlja jedno konkavno ogledalo.
U školi se uči konstrukcija likova kod sfernih ogledala na primerima ogledala čija je zakrivljenost mala, tj. njihova površina je samo jedan mali deo sfere, tako da bez problema mogu da se primene karakteristični zraci prilikom konstrukcije lika nekog predmeta.
Pre nego što pređemo na karakteristične zrake, upoznajmo se sa pojmovima koji će nam biti potrebni:
Optička osa: prava linija koja je u pravcu radijusa (poluprečnika) sfere. Prolazi kroz centar i teme ogledala.
Centar: tačka koja predstavlja centar sfere čiji je deo naše sferno ogledalo.
Teme: Tačka u kojoj se seku optička osa i ogledalo.
Žiža (fokus): Tačka u kojoj se seku odbijeni zraci koji su do ogledala došli paralelno optičkoj osi, kod konkavnog ogledala, a kod konveksnog, tačka u kojoj se seku produžeci zraka koji su do ogledala došili paralelno optičkoj osi.
Postoje četiri karakteristična zraka koja se koriste za konstrukciju lika predmeta, mada je za konstrukciju dovoljno odabrati samo dva od ova četiri. Karakteristični zraci su u suštini isti i za konkavna i za konveksna ogledala, s tim što je žiža (fokus) kod konkavnog ogledala imaginarna - nalazi se sa druge strane ogledala.
Karakteristični zraci:
1. Kreće se paralelno optičkoj osi i posle odbijanja prolazi kroz žižu (F).
2. Prolazi kroz žižu (F) i odbija se paralelno optičkoj osi.
3. Prolazi kroz centar (C) i posle odbijanjanja se vraća nazad po istoj putanji.
4. Pada u teme (T) i odbija se pod istim uglom u odnosu na optičku osu pod kojim je pao na ogledalo. Ovaj karakteristični zrak je teži za konstrukciju od ostalih, pa se retko koristi i nije dat na donjoj slici.
Sferna ogledala su poseban slučaj zakrivljenih ogledala i sa njima se učenici prvi put sreću u osmom razredu osnovne škole u okviru oblasti optika.
Sferna ogledala su posebna po tome što je kod njih, površina o koju se odbija svetlost, deo sfere.
Sfera je površ čije su sve tačke jednako udaljene od centra.
Na primer, površina lopte je sfera.
Da bismo bolje objasnili kako to izgleda ispupčeno (konveksno) i udubljeno (konkavno) ogledalo, uzmimo za primer predmet koji svi imamo u kući - kutlača. Ako je lepo uglačana, spoljašnja površina kutlače predstavlja konveksno, a unutrašnja površina kutlače (ona u koju ide supa) predstavlja jedno konkavno ogledalo.
U školi se uči konstrukcija likova kod sfernih ogledala na primerima ogledala čija je zakrivljenost mala, tj. njihova površina je samo jedan mali deo sfere, tako da bez problema mogu da se primene karakteristični zraci prilikom konstrukcije lika nekog predmeta.
Pre nego što pređemo na karakteristične zrake, upoznajmo se sa pojmovima koji će nam biti potrebni:
Optička osa: prava linija koja je u pravcu radijusa (poluprečnika) sfere. Prolazi kroz centar i teme ogledala.
Centar: tačka koja predstavlja centar sfere čiji je deo naše sferno ogledalo.
Teme: Tačka u kojoj se seku optička osa i ogledalo.
Žiža (fokus): Tačka u kojoj se seku odbijeni zraci koji su do ogledala došli paralelno optičkoj osi, kod konkavnog ogledala, a kod konveksnog, tačka u kojoj se seku produžeci zraka koji su do ogledala došili paralelno optičkoj osi.
Karakteristični zraci:
1. Kreće se paralelno optičkoj osi i posle odbijanja prolazi kroz žižu (F).
2. Prolazi kroz žižu (F) i odbija se paralelno optičkoj osi.
3. Prolazi kroz centar (C) i posle odbijanjanja se vraća nazad po istoj putanji.
4. Pada u teme (T) i odbija se pod istim uglom u odnosu na optičku osu pod kojim je pao na ogledalo. Ovaj karakteristični zrak je teži za konstrukciju od ostalih, pa se retko koristi i nije dat na donjoj slici.
Nadam se da vam je objašnjenje bilo od pomoći.
Ako ima pitanja, predloga itd, pišite u komentarima da bismo mogli da razgovaramo o tome.
Нема коментара:
Постави коментар