Masa i težina - računanje

Ako znamo masu nekog tela, lako možemo da izračunamo njegovu težinu i obratno, ako znamo težinu, lako možemo da izračunamo masu.
Pritom, uvek treba imati na umu da su masa i težina dve različite stvari:
Masa je mera inertnosti tela.
Težina je sila kojom telo pritiska podlogu ili zateže kanap o koji je obešeno.
Formule koje se koriste pri računanju su, zapravo, direktna primena drugog Njutnovog zakona.

Formula koja se koristi kada računamo težinu nekog tela na Zemlji, a znamo njegovu masu je:

Q = mg

Gde je
Q - težina
m - masa
g - gravitaciona konstanta (u ovom slučaju je Zemlja u pitanju pa je g = 9.81m/s2)

Primer:
Moja masa je 60kg, a težinu računamo kao:
Q = 60kg*9.81m/s2
Q = 588.6N
Pošto je težina sila njena jedinica je N - njutn.

Formula koja se koristi kada računamo masu nekog tela na Zemlji, a znamo njegovu težinu je:

m = Q/g

Oznake su iste kao i u gornjoj formuli.

Primer:
Prilikom merenja nekog predmeta, dinamometar pokazuje vrednost od 100N. Njegovu masu računamo kao:
m = 100N/9.81m/s2
m = 10.19kg

Nadam se da vam je ovo bilo od pomoći.
Ako imate pitanja ili predloge, pišite u komentarima da bismo mogli da razgovaramo o tome.

Prvi Njutnov zakon - definicija i primeri

Ovaj zakon se još naziva i zakon inercije ili kako ja još volim da kažem - zakon lenjosti.

Sa prvim Njutnovim zakonom se učenici sreću još u šestom razredu osnovne škole. Ovo je prvi zakon fizike koji se uči u osnovnoj školi.

Definicija: Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila ne natera da to stanje promeni.

Ovo je osnovna formulacija prvog Njutnovog zakona koja se uči u školi.

Zašto se ovaj zakon zove zakon inercije? Inertia na latinskom znači lenjost, pa odatle i moj izraz "zakon lenjosti".

Suština ovog zakona je u tome da dokle god nešto sastrane ne ometa stanje stvari, stanje neće da se promeni.

Malo je poznato da se, slavni naučnik Isak Njutn, osim zakonima fizike, bavio i alhemijom. Ovaj zakon je proizvod upravo te dve nauke i široko je primenljiv. Evo nekoliko mojih primera njegove primene:

1. Kada neko (obraćam se mojim učenicima) sedi ispred kompjutera i igra igrice ili je na fejsbuku, ostaće u tom stanju sve dok ga neko od roditelja ne natera da ustane. Druga verzija je da ogladni pa ga stomak natera da se pomeri od kompjutera i ode da jede. U ovom slučaju su roditelji ili stomak ta sila koja utiče na promenu stanja.

Iz ovog primera deca lako zapamte reč inercija i njeno značenje.

2. Ako stavimo svesku na sto, ona će tu da stoji sve dok neko ne priđe i otvori je da bi nešto u nju zapisao (onda pogledam učenike kojima sveske još nisu otvorene) ili dok je ne uzme da bi je stavio u ranac.

3. Pošto i alhemija ima veze sa ovim zakonom, izađimo malo iz oblasti kretanja u fizici i prebacimo se na društvo. Društveno uređenje u jednoj državi ostaje isto sve dok ga građani silom ne promene. Obično su to neke revolucije ili izbori. U ovom slučaju, naše telo - društvo, se kreće ravnomerno pravolinijski. 

Postoji još mnogo primera, naročito u udžbenicima za fiziku, ali o njima ovde neću pisati.

Ako imate neko pitanje, savet ili sugestiju, slobodno ostavite komentar da bismo mogli da razgovaramo o tome.